narandza

Da li bi tuzna mogla da mi pomogne???Ne znam kako da ubacim sliku ili da mi tekst ostaje onakav kako sam ga uradila u "Novom clanku"?Na primer kako da mi se prilikom objavljivanja pesma ne pretvori u oblik teksta????????????molim te pomozi,nemam pojma ni kako da stavim sliku??

Ne može se sasvim opisati ni to osećanje ni ta pojava. To je nešto što ispunjava i srce i dušu, daje najlepši osećaj sigurnosti i retko se nalazi - to je prijateljstvo. Naći pravog prijatelja veće je blago od bilo kog na svetu. Danas su ljudi mnogo više okrenuti sebi i retko ko bi sve dao za neku osobu sa kojom nije u srodstvu i prema kojoj nema nikakvu obavezu. Međutim, postoje oni, retki, ali ipak postoje, koji su vredni pažnje. Ti ljudi se u današnje vreme skoro nikada ne sreću, ali ko naiđe na takvu osobu, taj je zaista srećan. On može dobiti bezuslovnog prijatelja, nekoga ko je jednostavno uvek tu, pa čak i ako nije prisutan fizički. Ja sam imala sreću da budem od onih koji su pronašli pravog prijatelja. Možda više nikada neću upoznati osobu koju ću toliko ceniti i voleti kao mog najboljeg druga. Zapravo kažem “najboljeg druga” jer se samo tako kaže. Velika je razlika između drugarstva i prijateljstva. On je prijatelj koji je nekada bio samo drug. Moje poverenje je veoma teško zadobiti, ali on je uspeo i zaista smatram da je vredan svakog truda i svake žrtve. Kada mi je podrška bila najpotrebnija, kada sam mislila da moj život nema smisla i kada je moj svet bio srušen, on je bio tu. Pun razumevanja, pomogao mi je da počnem ispočetka i iz ono malo temelja što je ostalo, podignem zidove, ponovo. Lepo je znati da uvek postoji neko ko te voli i ko jet u, čak i ako te svi napuste. Neki kažu da to ne postoji i da ne može postojati osoba kojoj se može u potpunosti verovati, neki pak tvrde da se prijateljstvo ne može javiti među osobama različitog pola, mnogi imaju razne predrasude i malo je onih sa verom u prijateljstvo. Ja razumem sve te ljude jer sam i ja to mislila dok nisam iskusila tako nešto. Većina smatra da i razgovori ne mogu biti iskreni i da se duša ne može otvoriti kompletno ako su prijatelji različitih polova, ali ja se ne slažem. Prijateljstvo je nešto što ne bira članove, ni po polu, niti po bogatstvu, kao ni po lepoti. Zaista, ne znam na koji način to da opišem, prosto nema dovoljno reči za opisivanje nečega tako moćnog i čistog. Postoje ljudi koji ne umeju da sačuvaju prijateljstvo, pa kasnije pate zbog toga i sami bivaju povređeni. Oni su se jednostavno vodili nekim trenutnim osećanjima, bez ikakvog razmišljanja o posledicama. Nekada je prijateljstvo vredno velikih odricanja i žrtvi. U prijateljstvu ne treba samo uzimati već i davati i to u najvećoj mogučoj meri. Svima želim da bar jednom u životu iskuse pravo prijateljstvo jer će im mnogo promeniti život. To će, takođe, biti jedna od najlepših, ako ne i najlepša stvar koja im se dogodila. I tek da svi znaju: Treba voleti, jer u ovom surovom vremenu samo ljubav, porodica i prijateljstvo čine život i spasavaju od svih koji vam žele loše, a što se mog prijateljstva tiče, mogu da kažem samo: HVALA!!!

Vicevi tek slede,ovo je samo pocetak....Hvala na dobrodoslici!!!!!!!!!pozzzzzzzzzz

Devojčica Negde daleko,a tako blizu,bila je mala,trošna kućica. Tajanstvena,a pritom tako zanimljiva,stajala je kao izgubljeno dete usred pustinje.Stajala je tako dugo, krijući svoje tajne,dok jednog dana u nju nije dospela jedna devojčica.Mala,žgoljava,ali tako nežna i nevina,delovala je kao deo te kućice.Kao da je rođena da tu bude. Bose nožice,otečene umora,gazile su suvo lišće približavajući se kući.Gledala ju je kao u majku svojim sitnim ,crnim očima koje su odavale tugu i samoću.Izgledalo je kao da traži utočište u njoj.Ono što je dugo tražila i za čime je čeznula.Nalazilo se tu, tako blizu. Ali,šta ako nestane?Strah zbog suočavanja sa nečim tako neočekivanim ispunjavalo je njeno mlitavo i slabo telo.Skupila je hrabrost i pružila svoju prljavu ručicu prema bravi kućice.Pokušala je jednom,ali bilo je zaključano.Puna razočarenja,očajna,pokušavala je opet,i opet...Ruka joj je drhtala,a suze su potekle tiho,gotovo nečujno iz dečijeg oka.Kapljice kiše su se slivale niz njenu zamršenu kosu i preko prljavog lica,ostavljajući čist trag.Do kasno u noć,pokušavala je da otvori vrata,vrata koja su za nju bila put do sreće i spasa. Sa jutrom je došlo i sunce.Sve je delovalo isto kao i prethodnog dana,samo kućice nije bilo. Na mestu gde je nekada stajala kućica,ležalo je beživotno telo,telo izgubljene duše malog deteta.Devojčica je nepomično ležala nožicama skupljenim od hladnoće,ručicama zgrčenim i tako anđeoski malim.Na prljavom licu još uvek se video trag koji je kiša napravila čisteći joj obraze.Usta prebledela i modra,nisu se micala.Iscepana odeća se privijala uz nju kao da želi umreti sa njom. Odjednom,sunce zađe za iza oblaka.poče grmeti i munje udariše oko devojčicinog tela.Kiša se rasu šumom.Izgledalo je kao da nebo sprema doček devojčuici. „Šta nije imala na zemlji imaće na nebu“,rominjajući reče kiša.

Muskarci su kao komarci,ubodu pa odu.......... Ja lepa,ti lep,ja pametna,ti i dalje lep... Gresiti je ljudski ali osecaj je boznski...

ovaj blog je pre svega posvecen zezanju........... uzivajte...............

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Jun 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• please!!!!!!!!!!!!
• pravo prijateljstvo
• odgovor na pitanje
• Devojcica
• vicevi
• moje pesme

• Generalna [6]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom